Tamo gde sunce zalazi u ponoć
i sa stegnutom pesnicom dočekujem noć
među oslepljenim senkama
što teturaju po kaldrmi
vezanih očiju
po trgovima bez uličnih svirača
koji nikako da oteraju vapaj robova
tražim te
tako često
kao zabluda se prošunjaš kroz san
ko kroz oblak
ostaviš trag
tek da ga namirišem u svitanje
ali ispari pre nego što
sa očiju skinem poslednji krmelj
i popijem vodu iz flaše pored kreveta
i gle, jutro mi pokaže šipak
a mamurna glava padne
na hladnu stranu jastuka
pa nastavim u snu da
tražim te
među brojevima
hotelskih soba koje nikako da zapamtim
pa mi vrata otvaraju debele raspuštenice
čiji su datumi rođenja
možda početne cifre tvog telefona
ili nisu
nisu
jer biram nepostojeći broj
i javljaju mi se brkati muškarci
ili nisu
nisu
jer da su brkati
nerazgovetnije bi pričali
pa spustim slušalicu
i kapak
i počinjem da
tražim te
među pogledima našminkanim
i bojažljivim, na sedam hiljada metara
iznad zemlje
među ženama što mi nude sendvič uvijen u foliju
i pitaju da li sam za kafu ili čaj
a ja sam za vino
i samo sam još jedan od hiljadu
kome su se ove nedelje nasmejale
da ublaže onaj mučni osećaj
kada avion zapleše možda poslednji ples
i u tom plesu
tražim te
među bivšim ženama
neispavanim noćima
usputnim prolaznicama
metro stanicama
tragovima karmina na tuđim čašama
u suzama ostavljenih
nedogorelim opušcima
napuštenim recepcijama
u zatvorenim kafanama
tuđim uspomenama
po prestonicama i šumama
u rečima glumica
i ručkovima prosjaka
zato nestani
zato beži
da te tražim
beži jer ne znam šta ću
ni s tobom
a ni sa sobom
ako te ikada nađem.
Tamo gde sunce zalazi u ponoć
i sa stegnutom pesnicom dočekujem noć
među oslepljenim senkama
što teturaju po kaldrmi
vezanih očiju
po trgovima bez uličnih svirača
koji nikako da oteraju vapaj robova
tražim te
tako često
kao zabluda se prošunjaš kroz san
ko kroz oblak
ostaviš trag
tek da ga namirišem u svitanje
ali ispari pre nego što
sa očiju skinem poslednji krmelj
i popijem vodu iz flaše pored kreveta
i gle, jutro mi pokaže šipak
a mamurna glava padne
na hladnu stranu jastuka
pa nastavim u snu da
tražim te
među brojevima
hotelskih soba koje nikako da zapamtim
pa mi vrata otvaraju debele raspuštenice
čiji su datumi rođenja
možda početne cifre tvog telefona
ili nisu
nisu
jer biram nepostojeći broj
i javljaju mi se brkati muškarci
ili nisu
nisu
jer da su brkati
nerazgovetnije bi pričali
pa spustim slušalicu
i kapak
i počinjem da
tražim te
među pogledima našminkanim
i bojažljivim, na sedam hiljada metara
iznad zemlje
među ženama što mi nude sendvič uvijen u foliju
i pitaju da li sam za kafu ili čaj
a ja sam za vino
i samo sam još jedan od hiljadu
kome su se ove nedelje nasmejale
da ublaže onaj mučni osećaj
kada avion zapleše možda poslednji ples
i u tom plesu
tražim te
među bivšim ženama
neispavanim noćima
usputnim prolaznicama
metro stanicama
tragovima karmina na tuđim čašama
u suzama ostavljenih
nedogorelim opušcima
napuštenim recepcijama
u zatvorenim kafanama
tuđim uspomenama
po prestonicama i šumama
u rečima glumica
i ručkovima prosjaka
zato nestani
zato beži
da te tražim
beži jer ne znam šta ću
ni s tobom
a ni sa sobom
ako te ikada nađem.
Photo by Lennart Wittstock from Pexels
