Znam da i ti,
ponekad
gurneš četkicu
skroz do rese
pa se zakašlješ do suza
ili laktom
pozoveš lift,
udariš dugme
David Pajić
onda strčiš
pešaka do prizemlja
pre nego dođe
do tvog sprata
znam
da prvo pustiš muziku
pa startuješ motor
ili zaobilaziš pešake
na zebri
kao žuriš
zalećeš se na trepćuće zeleno
kao da ti je to poslednja šansa
jer možda ti baš na crvenom
ispred auta pređe
ko ne treba,
znam
nikad ne naručuješ kafu
pre nego što uvežbaš rečenicu
„meni malu do pola šolje
i Jameson
sa jednom kockom leda“
računaš 15% za bakšiš
smušenoj konobarici
iz Lebana
odakle li već
znam
U prodavnici
Super karticu nemaš sa sobom
Iako je nemaš uopšte
panično uzimaš više kesa
Jer ne znaš hoće li sve da stane
pa ih zajedno sa računom gužvaš
i stavljaš u džep.
Završe u filteru veš mašine
Gde je nekad završavalo 50 para
Ili poneki kamenom ispravljen ekser
I kažu ti: “Isprazni džepove pre nego što
ubaciš nešto u korpu za veš“
Znam
Ne okrećeš pantalone dok peglaš
i desnom rukom
pridržavaš telefon na levom uvetu
jer ne umeš da razgovaraš
dok je telefon na desnom
kao lošije čuješ
a u stvari čist trip
znam
da se ne javljaš na fiksni
i da taksiste pitaš “kako se živi?“
i da poštaru kažeš “sparina neka danas“
i da paziš na izraz lica dok
ti carinik pregleda pasoš
i da zamišljaš želju kad vidiš dugu
i da ne prolaziš ispod bandere
i nikad ti stopala ne vire van kreveta
gasiš bojler dok se tuširaš
i pu,pu,pu
i daleko bilo
i kucni triput
i pomeri se s mesta
“ma ne,
ja se ne bojim smrti“
da,da
znam i to
