Čak i za tebe,
Nepoznata,
što si mi pogled potukla
na bojnom polju, prsa u prsa
pa sam se sramno skrio pod kapak
postaću jednom samo onaj
Za tebe
koja nikada nećeš saznati
da sam skitao po tvojim snovima
i bežao šeprtljasto pred svitanje
postaću jednom samo onaj.
Tebi kojoj sam oćutao
krvave balkanske serenade
i potukao ti udvarače
koje ne poznajem
postaću jednom samo onaj
što iznova broji dvanaest preostalih koraka
pa slučajno napravi jedan više
i izgubi u sopstvenoj igri
za koju niko ne zna.
Onaj što triput u sebi vežba
“meni kraći bez mleka”
pa se pred konobaricom zbuni
i potraži veliko točeno pivo
Onaj što ima tremu kad plaća račun
i muzici traži uvek istu pesmu
od koje zna još jedino deo refrena
koji pominje tvoje ime.
Čak i za tebe,
Nepoznata,
što sam te jedva sreo
postaću onaj
Zato i bežim na drugu stranu ulice.
