Svi su se
bipolarni poremećaji
opet pretvorili u stih,
među metafore
se sakrile minus faze
spremni smo da mamurluke
iznova nazovemo poezijom
jer više nemamo petlju
da izađemo u gužvu
i tamo se osamimo
zaronili smo u
sopstvene dijagnoze
i
umesto da se lečimo
mi bismo da pevamo
Po sokacima je metež
gradske frajle
traže trepavice
po asfaltu
u bujicama šminke
a mi se zaključali
u mrak
četvrtog sprata,
daleko,
u predgrađima
i pevamo o strahu
i smrti
o slobodi
Nama ne treba lek
još uvek ćemo
da se udvaramo uveloj ruži
i mrak ćemo
da utamničimo
Mi smo oni
zbog kojih prelazite ulicu
i sakrivate se iza bandera
da se ne spotaknete o našu reč
Sve su se
naše zebnje
opet pretvorile u stih
i među simbole
smo se skrili
Slova su naši kuršumi
Ritam je naš rafal
Ljubav je naša bolest
