Ako mi sretnete druga
Koji nije običan drug
Nego je vekovima lutao
Iz Dalmacije, iz Šibenskog zabrđa
Kroz betonske blokove
Novog Travnika
skrivao se od bure
dublje u kontinent
samo da bi
maštao o nebu.

Ako mi sretnete druga,
recite mu da ne zaboravi
ko je on bio,
nikad neka ne izbriše
promilne noći u kojima
smo bili jači od sunca
iz kojih je mesec bežao
od nas
zori u skute.

Setite ga
da
on nije samo on
nego ljubav svih svojih
dedova, didova i đedova
i zvuk džeza
i zvuk haubice
i muzika
i topovski pucanj.

Ako mi sretnete druga
koji mi nije običan drug
neka ne zaboravi
da je jednom postojao
i bez nje,
sam
sa mačem
u ruci
ratnik bez ožiljaka
svima nam krčio
put